Olimpijske igre

Свет

Свет је уобичајено име за целу људску цивилизацију, посебно људско искуство, историјуили људско стање уопште, широм света, нпр. значи било где на Земљиили оно што се односи на било које место на Земљи.

У филозофском контексту појам може да се односи на:

1. целокупни физички универзум, или
2. онтолошки свет 

У теолошком контексту, свет се обично односи на материјалну или нечисту сферу, насупрот небеском, духовном, узвишеном или светом. „Крај света“ се односи на сценарије краја људске историје, често у религијским контекстима.

Светска историја често се схвата као распон главних геополитичких дешавања у периоду од око 5 миленијума, од прве цивилизације до садашњице.

Светска популација је збир свих људских популација у било ком времену; слично томе,светска економија представља збир свих економија свих друштава (свих земаља), посебно у контексту глобализације. Термини као што су светско првенство, светски бруто производ,светске заставе и сл. такође се односе збир или комбинацију свих суверених државаданашњег дана.

У терминима као што су светска религија, светски језик, светска влада и светски рат

, реч свет сугерише интернационално или интерконтинентални опсег и не мора нужно да подразумева учешће целог света.

У терминима као што су карта света и светска клима, реч свет се користи у смислу одвојеном од људске културе или цивилизације, односећи се на пленету земљу физички.

Београд

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римсконасеље Сингидунум. Словенско име „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских државаод 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према попису становништва из2011. је износио 1.232.731 док је у широј околини живело 1.659.440.Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи послеИстанбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.^] Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије на коме је извршен попис 2002. године (без података за Косово и Метохију). Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Аутомобили

Аутомобил (ауто) је двотраго моторно возило, по правилу друмско, које служи за превоз робе и путника. Некада се под аутомобилом не подразумевају аутобуси и камиони, тј. подразумевају се само путнички аутомобили.

Од 2002. постоји 590 милиона личних возила широм света (приближно један аутомобил на једанаест људи).
Реч „аутомобил“ је грчког порекла грчки језик "άυτο" („ауто“), самостално и латинског порекла латински језик "mobilis" у значењу покретан. Аутомобил је етимолошки дефинисан као самостално се крећуће саобраћајно средство који није зависан на трачницама или тролама и за чије кретање нису потребне животиње или људске снаге и које се креће захваљујући своме властитом погону.

Најзначајнија историја аутомобила се почиње писати крајем 18. века када су били реализовани први експерименти са возилима који су покретани помоћу парне машине. Ка његовим првим конструкторима спадали су Шкот Џејмс Ват и Француз Николас Жозеф Кињо. Парна машина је 1769. године одвозила четири путника и развијала је брзину од 9 км за час.

Почетак 19. века био је стално доменом парних машина које су се постепено побољшавали. Промене су настале у другој половини19. века када је конструкторима пошло да направе први мотор са унутрашњим сагоревањем. У годинама 1862. све до 1866. јеНиколас Ото развио мотор са унутрашњим сагоревањем.

Развој данашњих аутомобила је почео 1885. године када је у Немачкој у Манхајму Карл Бенц патентирао своју моторну триколицу. Први пут аутомобилом је остварен од стране Берте Бенц 1888. године и то на путу од Манхајма до Пфорцхајма.

Године 1887. сасвим независно од Карла Бенца почиње градња аутомобила од Готлиба Дајмлера који је код изградње мотора сарађивао са Вилхелмом Мајбахом. 1897. године Аустријанац Рудолф Дизел усавршио је мотор.

Први аутомобил у тадашњу Србију дошао је 1903. године, у Београд. Купио га је трговац Божа Радуловић, у једној фабрици у Аустрији (по неким изворима у Чешкој). Возило је у Београд стигло 3. априла 1903. године, возом и са фабричким шофером,. Газда Божа га никада није возио, већ је као шофера ангажовао извесног Срету Костића, који је тако постао први возач у Србији.^[2]

Крајем 19. века су се појавили први електромобили. Надметање између парног мотора, мотора са унутрашњим сагоревањем и електромотором траје све до првог десетлећа двадесетог века од када почиње да влада аутомобил са унутрашњим сагоревањем иако је аутомобил на електричну енергију из гледишта преноса енергије два пута ефикаснији.

У 20. веку се аутомобил, са бензином или нафтом као побонским средством, увек још најзначајније саобраћајно средство и његову револуцију направио је Хенри Форд када је у САД - а изумео и израдио аутомобил који је био опште доступан већини људи Форд модел Ткоји је уведен у производњу 1908. године и успешно се производио се све до 1927. године.

Школа

Школа је образовно-васпитна установа у којој учитељи, наставници и професори, по унапред утврђеном плану и програму, преносе знањамлађој генерацији. Сам пренос знања млађој генерацији може се изводити и изван школе (установе) тј. код куће у властитој режији, што би се назвало кућна школа или школовање код куће. У случају кућне школе, само образовање код куће врше родитељи или приватни учитељ. Мада је, пре увођења закона о обавезном школовању, образовање већ било извођено код куће (посебно у Енглеској и САД), или у оквиру цркве или манастира, у Србији, у модерном смислу речи, школовање код куће је алтернатива формалном школовању у школским установама (посебно раширено у развијеним земљама Запада: САД, Енглеска, Канада, Аустралија). У зависности од врсте усмерења разликују се општеобразовне, стручне и специјализоване школе. Свако од ових усмерења се разликује по садржајима, методама и техникама рада. Према савременим схватањима, свака од наведених школа треба да пружи она знања која ће бити функционална у односу на будућу професију и могућу улогу појединца у животу и развоју заједнице. Према својој васпитној улози, школа се, после породице, сматра најважнијом институцијом у којој се одвија процес социјализације. Из наведених разлога, постоји стална тежња да се у свим школама, поред педагога и психолога ангажује и социјални радник.

Према врсти финансирања односно власништва школе могу бити: државне и приватне. Без обзира на власништво односно финансирање школе морају бити у складу са законском регулативом државе у којој се налазе.

Животиње

Животиње су велика група вишећелијских, еукариотских, хетеротрофних организама, која се убиологији класификује као царство Animalia. Животиње гутају храну и варе је унутар тела. Највећи број животиња су покретни организм.

Аристотел је први класификовао целокупан живи свет на животиње и биљке. Оваква оригинална подела се дуго задржала у науци, али се услед нагомилавања нових информација и чињеница током последњих векова и подела организама усложнила. Савремена класификација организама прати постојање хијерархије група (таксономске категорије), где је царство животиња међу најопштијима. Број царстава јако варира у схватањима различитих аутора, најчешће се помиње број 5 (Whittaker), или, много реалнији број, од око 100.

Када се говори о животињском свету често се користи реч фауна.

Спорт

Спортом се називају такмичења која су најчешће у сфери физичких активности, али постоје и спортови који нису везани за физичку активност, као на пример шах. Неки од разлога за бављењем спортом могу бити разонода, развијање тела, побољшање способности, такмичарски дух, као и финансијска добит.

Фудбал или ногомет је колективни спорт који се игра између две екипе, састављене од по једанаест играча. Фудбал је тренутно најпопуларнији спорт на свету. Игра се у преко 200 земаља. Могу га играти људи свих годишта и оба пола. Често се о фудбалу говори као о „најважнијој споредној ствари на свету“. Игра се фудбалском лоптом на правоугаоном игралишту с травнатом или вештачком подлогом. Голови су смештени један насупрот другом на крају уже стране игралишта. Циљ игре је убацити лопту у противнички гол било којим делом тела осим руком. Једино голман може у ограниченом простору, такозваном шеснаестерцу, играти руком. Победник утакмице је екипа која на крају утакмице постигне више голова (погодака).

Савремена фудбалска игра развила се у Енглеској после стварања првог фудбалског савеза 1863. године. Прва правила датирају из исте године, а са мањим променама одржала су се и до данас. Највише фудбалско тело је ФИФА (Fédération Internationale de Football Association). ФИФА организује Светско првенство у фудбалу, најпрестижније спортско такмичење уопште.